Bela vila - Kikinda (11.01.2014)

Име ресторана : Бела вила
Адреса : боље да не знате, Кикинда
Телефон : не
4sq : http://4sq.com/mHxhCn

Мали предговор.. Пре пар дана одлучили смо да се упутимо мало у Банат, конкретно до Кикинде. Никад тамо нисмо били, па нам је било интересантно да истражимо још један градић на северу Србије. Наравно, очекивали смо и да се изненадимо лепим оброком у неком локалном ресторану. С обзиром да нисмо имали познанике који би нам препоручили адекватно место, за помоћ при избору ресторана сам користио апликацију Foursquare. На моју велику жалост, у целој Кикинди, изашло је само пар резултата (типа 3-4) тако да смо се мало разочарали, али нам је то и олакшало потрагу за кулинарском авантуром. Одлучили смо се за ресторанчић пицерију "Куфињица", међутим, при доласку на то место, схватили смо да немамо могућности да тамо ручамо - иако је било крцато, исто тако је било мало и загушљиво место, тако да са Нином од 6 месеци тамо никако нисмо могли да одемо. А штета, давало је позитиван утисак, а и попуњеност нешто говори за себе. Настављајући Светосавском улицом, дошли смо до наше резервне варијанте - ресторана хотела "Бела вила"

У међувремену стигли смо да погледамо и њихов веб сајт који их је описивао, цитирамо са сајта :

"Više od deset godina restoran Belavila predstavlja kultno ugostiteljsko mesto u gradu. Objekat je pogodan, ne samo za intimna druženja, već i za poslovne sastanke.

Belavila je postala mesto okupljanja elite!"

Ово је заиста обећавало :) При уласку у локал, дочекао нас је заиста љубазан конобар, сместио нас далеко од пушача, додуше није ни било пуно људи, так да се све чинило идеално... Први утисак, амбијент није баш "елитни", а гости још мање (хаха). Ево те Кикиндске "елите" :

Надам се да сте се и Ви слатко насмејали, но добро, можда у Кикинди стварно нема боље, те је ово врхунац угоститељства :)

Брзи поглед на мени, и одмах смо застали код дела који је нудио дивљач - рекао сам у себи, "сјајно, ово не може да се једе свуда, ТО!", међутим, конобар нас је врло брзо спустио на земљу речима да тих јела немааа.. Ок.. У међувремену нас је једно пар пута питао шта желимо за пиће, иако ја у принципу не бирам пиће пре него што се одлучим за јело. Питали смо за домаће, добро вино, међутим понуђена нам је флаширана "Ждребчева крв" - социјала. Одустали смо од вина, и на крају се одлучили за класику, где ваљда не може да се погреши : кока кола, стек "Естерхази" и телетину испод сача, шопску салату и лучене љуте папричице. Љубазност конобара нас је још одржавала да не одемо, али и глад, јер ништа нисмо јели и били гладни као вукови. 

Ускоро су нам послужене салате : 

- Шопска салата којој је нешто "фалило", била је некако премала, и сва некако "збрзана", такав утисак смо стекли

- Љуте лучене паприке у уљу - нисам желео да будем непријатан и безобразан, па сам се суздржао од смеха док се конобар није окренуо, али, слика говори више од 1000 речи :

 ШТА ЈЕ ОВО? :))))) Кувар се потрудио да очисти паприке, а уз то, није уклонио најважнију ствар - семенке. Од уља нема ни "У", од белог лука тек.. Декорација је прави ХИТ, ово у животу нисам видео ! 

Ипак смо остали храбри па смо сачекали и главна јела :

Стек "Естерхази" - описан у менију као свињска шницла са преливом од павлаке и шаргарепе - заиста је звучало прелепо, и мислио сам да ћу добити нешто јако укусно и лепо. Добио сам ОВО:

Зелена салата - на моје изненађење није била бајата, помфрит који је био препечен, сув и тврд као камен, ХЛАДАН кукуруз и нека кугла од гриза (????), испод шницле прекувани рижото, и на крају шницла која је преливена сосом од "павлаке и шаргарепе" - сос је био одвратно слан, са превише брашна, павлаке је било, у неким траговима, а шаргарепа која је ваљда требало да буде блендирана са сосом је дошла у облику ренданих штапића - без термичке обраде уопште! Шницла је била хладна и жилава као камен, а ова декорација од мирођије преко смешна. Шта рећи - јео сам колико сам могао на силу, јер сам био невиђено гладан.

Телетина испод "сача" - да ја Вама кажем, ово "С" од Сача није видело. Класичан телећи бут, издинстан односно откуван, без имало укуса, са малтене идентичним сосом који је дошао уз Естерхази - и декорација је идентична - хладан грашак и кукуруз, фамозна кугла од гриза, и мало шаргарепице - једном речју - ОДВРАТНО !

 После 5 минута борбе и покушаја да презалогајимо бар мало хране која ће нас држати до Београда, нисмо могли више да издржимо, и затражили смо рачун. Конобар нас је гледао као да смо пали с Марса и питао "јел све у реду", на шта сам му ја рекао "Вама свака част на услузи, јако сте љубазни, али кухињу треба да је срамота ових јела које избацује. Ако је ОВО најбоље што Кикинда може да понуди, то је страшно." Конобар је само слегнуо раменима, наплатио 1.990 динара колико је износио рачун, и без речи извињења нас љубазно испратио из ресторана. Страшно. Остали смо без текста, нисмо знали да ли да се смејемо или да плачемо.

По доласку кући, "прогуглао" сам мало о овом ресторану, и имао шта и да видим...

Георгије са сајта "добра клопа" је искоментарисао следеће :

Povodom svadbene proslave imali smo priliku da posetimo "elitni" restoran, ali malo je to udaljeno od iste reci. Sala je prenatrpana sa stolovima i stolicama,neukusan raspored stolova, kao tezge na pijaci, prolaz izmedju stolova ocajan, jelo?? Bruka (meni isti od kada je restorana, pohovan sir, pecurke i dzigerica, karadjordjeva i restovan krompir sa graskom, na kraju neko rolovano meso, sve se dobija na mrc), mesta za igru "O", muzika tu i tamo. Imali smo prilike da u istom mesecu (septembar) proslavljamo svadbu u restoranu NARCIS u Lestane (BG), KESTEN Futog. Ovo u Kikindi je samo bleda kopija ELITNOG restorana. Bili smo tu prvi put i ne bi imali zelju za drugom posetom.

Овај ресторан има чак и своју далеку историју, па су га помињали у новинама "Блиц" 29.10.2008 године -  ни мање ни више, потровали су људе :

KIKINDA - Rezultati hrane koju su radnici jeli pokazuju da u namirnicama ima bakterija stafilokoka i ešerihije koli - rekla je juče dr Dragica Injac, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje, povodom trovanja hranom 13 radnika „Baninija” u restoranu „Bela vila”. Neki od 13 radnika druge smene fabrike „Banini” posle toplog obroka proveli su 24 sata na Infektivnom odeljenju kikindske bolnice i potvrdili da su za ručak imali pileće batake sumnjivog izgleda i ukusa.

Мислим да речи више нису потребне - 

БЕЖ`ТЕ ОД ОВОГ РЕСТОРАНА ДАЛЕКО КОЛИКО ВАС НОГЕ НОСЕ !

Forma (04.01.2014)

Име ресторана : Форма

Адреса : Савски кеј бб (блок 70)

Телефон : ?
4sq : http://4sq.com/165mG5w

Овај ресторан смо сасвим случајно запазили, шетајући Савским кејом, у блоку 70. Привукла нас је њихова реклама у коме се нуде права домаћа јела, Српске кухиње, по атрактивним ценама. 

На самом почетку осетили смо гостиљубивост и љубазност конобара, који нам је помогао да спустимо Нинина колица, и сместио нас у мирнији део иначе малог ресторана.

Ентеријер ресторана је тотална супротност од атмосфере просечне националне куће, но то нам није сметало нимало.

Поглед на јеловник указивао нам је на интересантну и углавном класичну понуду националних специјалитета : ту су била кувана јела, јела са роштиља, јела по поруџбини, печења, и риба. Избор пића је стандардан. У краткој причи са конобаром, понуђен нам је специјалитет који се ретко где налази, а у питању је изузетно квалитетан телећи бубрежњак. Ипак, мени се јако јела карађорђева шницла, а Бојана је изабрала димњени пилећи батак.

Пре сервирања супе, добили смо леп поздрав из кухиње (док се кувер не наплаћује!), пројице са крем сиром, савршена комбинација, и јако укусна!

Пре главних јела, одлучили смо се за једну порцију телеће чорбе која је била заиста импресивне величине, и да смо наручили две, дефинитивно не би могли да поједемо обе, а камоли да сачувамо места за главно јело :) Чорба је била једна од најбољих које смо јели у протеклом периоду - фине густине, без масти која иначе прати овакве чорбе, и са заиста великом количином квалитетног меса! Заиста сјајно!

Убрзо затим, дошла су на ред и главна јела :

Димњени пилећи батак уз комбинацију витаминске салате, поново, у гурманској величини која би подмирила јако гладне особе :) Сам пилећи батак је био баш по мери печен, споља хрскав а унутра мекан и сочан. Димљено месо се осећало баш у мери како треба. Уз батак је стигао и домаћински кромпир печен у свежем уљу. Једина замерка је изостанак неке интересантне декорације, за коју је било места на тањиру, али је за дивно чудо изостала, односно пратила је старомодна и досадна декорација од зелене салате и мало купуса - по мени минус, који треба да се мења.

Да пређемо и на друго главно јело - Карађорђева шницла. Поново, порција импресивне величине, и уколико нисте много гладни, двоје је може поделити без проблема. Филе је био печен целом дужином равномерно, а омотач од презли и јаја је био дупло уваљан тако да је био чврст и укусан. Кајмак у средини је лепог благог укуса, и у довољној количини. Тартар сос није био домаћи, али је био укусан. Заиста, јело без замерке, врло укусно и сочно. На жалост, и ово јело је прошло без декорације која му доликује, и опет смо добили парче зелене салате са купусом :(

Треба напоменути да ни једно ни друго јело нисмо успели да савладамо до краја, а и желели смо да сачувамо простора за дезерте који су обећавали, тако да смо добар део обе порције тражили да нам запакују.

Уследио је десерт. Бојанин избор је пао на Јафа колач, а мој на баклаве. Могло би се рећи да је десерт одличан, Јафа колач заиста освежава и у правој мери је сладак, док су баклаве богато филоване орасима, нису суве, и софтане су.

Могло би се рећи да смо из овог ресторана изашли апсолутно сити и задовољни, и да је испунио сва наша очекивања, почевши од заиста љубазног особља, лепе и квалитетне хране и дивног зимског амбијента на Сави. ПРЕПОРУЧУЈЕМО !

Square Nine (16.12.2013)

Име ресторана : The Square Restaurant

Адреса : Студентски трг 9, Београд

Телефон : 011 3333 510

У самом срцу Београда, наћи ћете хотел који носи име по локацији где се налази : Square Nine на студентском тргу 9. Пре него што пређемо на сам ресторан који је део овог хотела, пре свега нешто о самом објекту : Хотел је саграђен пре само пар година, и представља право освежење на листи нових београдских хотела. Дизајниран од стране чувеног бразилског архитекте Исаја Винфелда, који је спојио бразилски стил са српском атмосфером, а све "зачинио" данским ентеријером стварајући удобан и елегантан хотел. Материјали као што су бронза, дрво и камен, као и велики број униката од намештаја дају јединствен осећај простора у коме време није дефинисано. Софе су дизајнирали Фин Јул и Бруно Матсон, столове и столице Оле Ваншер, Ханс Вегнер, Арне Јакобсен ја Каре Клинт, барске столице Арне Водер. Намештај у Сквер Најну представља одабир оригиналног намештаја из средине прошлога века и са пажњом је одабиран на аукцијама током две године. Акценат је на легендарним комадима најбољих данских, америчких и скандинавских дизајнера, а прелепи примерци распоређени су по целом хотелу, у собама за госте, у лобијима поред лифта на сваком спрату, и оно што је најупечатљивије, у приземљу, у лобију који се налази поред бара и ресторана. Па, започнимо нашу гурманску пустоловину...  

С обзиром да смо релативно чести гости овог ресторана, нашу пажњу је заокупио нови дегустациони јеловник, које је почео да се служи с почетка децембра ове године. „Tasting menu“ или дегустациони јеловник, како би се овај појам најпрецизније могао превести, представља креативни врхунац шефа кухиње и његовог тима оличен у малим порцијама које освајају и изгледом и начином сервирања, а наравно и читавим спектром укуса. Заправо, на овом месту би се у потпуности могла применити прилично излизана флоксула „да сва чула уживају“, али то заиста и јесте циљ таквог менија – да вас проведе кроз један сасвим нов гастро свет у коме ће свако чуло бити инспирисано и анимирано. Сваки од гангова или следова, односно свако од јела које стиже пред госта у овој форми, не доноси велику количину хране, али је зато сваки детаљ пажљиво осмишљен и изведен. Оно што је такође очекивано и што причи око дегустационог менија додаје још једну заводљиву и заносну ноту је избор вина уз свако сервирано јело. Вино које се предлаже уз одређену креацију је пажљиво одабрано од стране сомелијера и својом особеношћу чини јединствен склад са храном. Вина се сервирају на чашу, таман тако и толико да уживате корак по корак, уз сваки залогај до следећег јела и следећег вина. Дакле разумели смо се, ово нису "крканлуци" већ путовање кроз свет најквалитетније хране у малим количинама и вина које траје у просеку око два до два и по сата...

На столу нас је сачекао сребрни есцајг реномираног француског произвођача Ercuis, чији се почетци везују за 1867. годину и производњу најквалитетнијих сребрних производа као што су послужавници, есцајг, и разне друге ситнице за угоститељство и кућу. На столу се нашао и комплет од два млина за бибер и со такође из француске мануфактуре Peugeot mills, чији су оснивачи овим послом почели да се баве још 1810. године, 100 година пре аутомобила :) Своје место на столу су нашле и чаше Riedel Crystal, такође светски признатог бренда изузетно квалитетних чаша за вино, чији је творац Јохан Леополд Ридл још 1756. године направио прву чашу за вино у Бохемији (данашња Чешка). Већ ова сазнања Вам указују на једно велико путовање кроз време, помешано укусима и мирисима Сквер најн кухиње. 

топла пачетина

"Загревање" стомака је почело једним поздравом од шефа кухиње који се састојао од топле пачетине у комбинацији са препеличијем јајетом и кавијаром. Пачетина је била мекана и топла, благог укуса, чији је интензитет појачан кавијаром, а заокружен пуним укусом препеличијег јаја.

Убрзо нам се придружио и сомелијер који нас је упознао са винима које ће нас на овом путовању пратити, и послужио наше прво вино, 

BRUT PREMIER CRU BY CHARLES MIGNON

Епернеј је главни град региона Шампањ-Арден, град у североисточној Француској са богатом историјском прошлошћу, чији су виногради ушушкани дуж Марне између падина и шума, а седиште је главних брендова шампањца као што је Моет. Чарлс Мињон је једна од ретких кућа са породичним карактером, која одржава свој шампањ идентитет. 

Само вино се састоји од грожђа из Премие и Гранд Кру винограда, 60% Пинот ноара и по 20% Шардонеа и Пинот менира. Уз вино нам је послужен и први ганг, 

Супа (потаж) од бундеве са сладоледом од лаванде.

Веома интересантна и храбра комбинација главног кувара, који мешањем топлог и хладног постиже веома упечатњив ефекат на Ваша непца.. Овај слаткасти потаж је веће густине, а сладолед од лаванде му даје интензитет и јачину. Горе поменути Чарлс Мињон се савршено уклапа у ова два укуса и успешно разбија густину и интензитет јела, те га чини заиста правим празником за ваша чула. Фино!

потаж од бундеве са сладоледом од лаванде

после кратког предаха, сомелијер нам доноси следеће вино,

RIESLING ZELTINGER SONNENUHR SPÄTLESE BY MARKUS MOLITOR 2011

Овај ризлинг веома младог произвођача Маркуса Молитора који има само 40 година нам долази из Немачке, из регије Zeltingen-Rachtig. Виногради су дуж реке Сар. Вино има лагани укус и врло интересантну арому. Уз овај изузетан ризлинг, послужен нам је и други ганг,

Ћоризо рижото са јабуковим капицама и пиреом од пашканата.

Јело се састоји од ћоризо кобасице, рижота, пашканата, меса шкољке, зелене салате, алфа алфа клица и листића пармезана

Ако до сада нисте пробали шпанске ћоризо кобасице, ово ће бити право изненађење за Ваша чула :) Кобасица се припрема од свињетине, говедине, маслиновог уља, црвене паприке, белог лука и зачина. Суши се и сазрева 2-3 месеца, а понекад се дими. Рижото у комбинацији са ћоризо кобасицом је савршен. Изузетно освежавајући укус овом јелу дају алфа алфа клице, које су високо енергетске и богате протеинима и витаминима. Над свим овим укусима одједном ћете осетити укус мора, када дођете до средине тањира - у питању је првокласно месо из шкољки. Још када се на то дода укус листића пармезана, прави Медитеран! :) Сјајно!

Лагано настављамо наше гурманско путовање и долазимо до следећег вина, и следећег јела:

SANCERRE BY HENRI BOURGEOIS 2012. Француска

Већ 10 генерација ова породица се бави производњом вина. И раде то одлично! Овај сувињон бланк је савршен пример за то. Изузетно питко вино, специфичне ароме, које се ферментише у бачвама. Не знамо да ли је ово вино диктирало следеће јело, или је јело утицало на избор овог вина, али у сваком случају, послужен нам је следећи ганг,

Тартар бифтек са препеличијем јајетом и бриош хлебом

Јело се састоји из комада бифтека, прекривеног свеже ренданим реном и руколом, бриош тоста, и ситних додатака : маслине, каприја, соли и паприке.

Јело смо конзумирали на следећи начин : сваки залогај је представљао комбинацију : бриош хлеб + бифтек + маслина/капри/со/паприка + гутљај совињона. Могу Вам рећи да је укус очаравајући, свака комбинација је посебна прича за себе и даје специфичан укус : са маслином и капријем је киселкаста, са паприком љуткаста, са сољу јака. Рендани рен ми се посебно допао, јер волим љуто.

Уследила је лагана симфонија укуса у виду наредног јела, 

Хладна салата од топло димњеног лососа са пиреом од урми, патлиџаном и есенцијом грејпфрута са листићима нане и мало бибера : Лагани, благ, несољен укус лососа је по мени савршен избор за јело које претходи главном, јер смирује, и припрема стомак за оно главно што следи.. Интересантно је било комбиновати укусе лосос-мента : освежавајући, лосос-урма : сладуњкаст и лосос-грејпфрут : лагано горак. 

Свака комбинација је нашла своје место, а уз овај ганг послужено нам је вино

MENCIA "GABA DO XIL" BY TELMO RODRIGUEZ, 2011

Ово Шпанско вино из Галиције представља леп спој грожђа, и црног и плавог шумског воћа. Прво црвено вино, фине ароме, и велике питкости. Лепо се уклопило.

Коначно је дошло време и за наше главно јело у овој посети, 

Пачије груди са коморачем послужене са пиреом од јабука и равиолима од пачијег батка :

Пачије месо је само по себи јаког и интензивног укуса, достојног за главно јело. Можда ми се у тренутцима чинило и да је превише интензивног укуса, али чим би уз месо додао куглицу јабуке, укус би се тотално променио, у једно освежавајуће искуство. Равиоле од пачијег батка су заиста биле савршене, тј, можда бих пре рекао да је тесто било савршеног укуса, ни тврдо ни премекано, већ некако баш онако како треба.. А онда би се вратили на пачетину која је споља била хрскава, а унутра мека и софтана.

Уз главно јело, добили смо још једну чашу црвеног вина, 

ROSSO DI MONTALCINO BY CASANOVA DI NERI 2011

Сваке године, од 1. до 5. октобра, виногради јужно од Монталчина у Италији се беру, и почиње процес производње овог изузетног црвеног вина са добрих 14,5% алкохола. Ферментација се одвија у храстовим бурадима и траје просечно 15 месеци, тако да је ова флаша из које смо ми пили таман сазрела довољно да је смлатимо :) Додуше, не цела флаша, али чаша да :) Искрен да будем, мислим да ме ово вино малчице "ударило", одједном сам почео неозбиљно да се понашам, смејем  и довикујем осталим гостима свашта :) Добро, надам се да ми не верујете баш у сваку реч коју пишем, наравно да се мало шалим, само хоћу да кажем да је ово италијанско вино мало јаче и интензивније, али предпостављам да је то и била идеја креативног тима, с обзиром да је и пачетина такође доста јака. Весело!

Коначно, долазимо полако до краја нашег путовања... Као припрема за дезерт долази нам мали "интермецо" у виду тарта од бундеве са сосом од малине и чоколадом. Искрено, мало ме зачудило што је овај пре-дезерт од бундеве.. Укус бундеве на језику ме некако вратио на сам почетак ове приче, на наше прво јело, потаж од бундеве.. За тренутак сам помислио да све креће испочетка, и некако нисам био баш спреман на то :) Чудан осећај, заиста :) Али, стомак је већ говорио "доста" :) Срећом, пре-дезерт је заиста био у два залогаја, и био је једноставно још једна лепа слика за очи. Стомак га није приметио, што је добро :)

Сам крај нашег путовања завршавамо у великом стилу, сомелијер нам доноси дезертно вино 

TOKAJI ASZÚ 5 PUTTONYOS BY CHATEAU DERESZLA 2005

Ово мађарско вино златне боје нас је тотално одушевило! Арома меда и кајсије су изражене, а да би имали представу о чему причам, испричаћу вам причу .. Токајац се добија од касне бербе грожђа, неретко нападнутог племенитом плесни. То је слатко вино настало на врло сличан начин као и сотерн из Бордоа. Производи се од полусувог грожђа које је већ захваћенео племенитом плесни, а грожђе у овом стању зове се асзу (та ознака често стоји на етикетама). Гроздови се потом стављају у дрвене плетене корпе, познатије под именом путтон (капацитета око 20-25 кг) и ту проводе неколико дана. Количина корпи потребна да се напуне бурад (од 136 литара) директно одређује ниво сласти у вину. Токај асзу ессзенциа садржи између 180 и 230 г/л непреврелог шећера. Највећи ниво слаткоће је у токај есзенцији, која има од 500-800 г/л непреврелог шећера. Због тога сматрамо да је ово савршен избор уз десерт јер има своју јачину, и велику слаткоћу. Уз ово вино смо добили

Колач од лиснатог теста са кремом од ваниле и нугата, компотом од дуње и сладоледом од лешника. Само ћу кратко рећи - мало савршенство. Поред колачића стоји мала куглица уваљана у златни прах.. Ваљда да Вас још једном подсети на нешто елитно, нешто врхунско.. Тако леп укус ваниле која вам се топи у устима, а затим гутљај токајца, просто се изгубите у том прелепом осећају и пожелите да имате тај укус у устима и да траје и траје, и траје ... Јак нугат, блага ванила, сладолед.. ммммм заиста, заиста, предиван завршетак ове дивне приче и путовања!

Остаје нам само на крају да се позабавимо општим утиском услуге : Комплетно особље је заиста понос овог хотела - почевши од вратара, преко рецепционара до конобара и сомалијера. Услуга је на завидно високом нивоу, уз изузетно познавање менија. Човек се заиста осети поштованим, посебним, и задовољним. Имамо још доста да обиђемо и напишемо на овом блогу, али тренутно мислим да је ово најбољи ресторан за "фајн дајнинг" у Београду. Иако спада у ред најскупљих ресторана престонице, заиста, кад се све сабере и одузме, апсолутно вреди сваки динар :) Због тога, мој предлог је - поведите Вама драге особе на вечеру, импресионирајте пословног партнера (који воли ову врсту хране), запросите девојку, прославите годишњицу или рођендан - није за сваки дан, али пар пута годишње - обавезно!

appetite (12.12.2013)

Име ресторана : appetite
Адреса : Краљице Наталије 30, Београд
Телефон : 066 22 55 33
4sq : http://4sq.com/15WDLgP

Недалеко од Теразијске чесме, одмах преко пута гараже Зелени венац отворен је нови, редизајнирани ресторан Апетит, с циљем да Београд учини богатијим за место на којем се спајају укусна јела интернационалне кухиње и добра музика.

 

Сам ентеријер локала је урађен јако модерно, простор је светао и ведрих веселих боја, са добром комбинацијом музике која није досадна, и просто је урбана. Добар сигнал за интернет, могућност плаћања бит коином, нешто што овај локал издваја од других. Такође, локал је "pet friendly", као и "baby friendly", што смо се уверили на лицу места.

Па, започнимо наше путовање.. При уласку у локал, дочекали су нас весели конобари, који су нам помогли при избору савршеног места за нас и нашу бебу. Локал је урађен у два нивоа, и који год да изаберете нећете погрешити. Ми смо се одлучили за доњи, који је доста интимнији, и некако се осећате пријатно, као код куће. Мобилијар је јако удобан и одабран са укусом.

Служила нас је јако фина конобарица, која је знала да одговори на апсолутно сва моја досадна питања, и сво време нам асистирала док смо се одлучивали за јела која ћемо наручити. Сам мени није много комплексан, и садржи јела за доручак, предјела, супе и потаже, пасте, главна јела са бифтеком, и пар комбинација пилетине, ћуретине у разним сосовима. Избог оброк салата је импресиван, и јако лепо одабран. Од рибе ту су лигње и пар врста рибе, ништа специјално. Благи утисак је да је ресторан бацио главни акценат на бифтеке па смо се на крају за њих и одлучили. Дезерти су класични, и не издваја се ништа специјално. Карта пића стандардна, уз фин избор коктела за пристојну суму.

Помало нас је изненадио изостанак кувера, у оваквом ресторану. Сматрам да би било фино да га уведу, просто тип ресторана сугерише да ће те га добити, али он изостаје, из непознатог разлога.


Предјело : похована моцарела у бадему са сосом од боровнице (Моцарела, боровница, црно вино, мед, листићи бадема).

Утисак који бих дао о овом предјелу је јако леп, савршен благи стартер, похована моцарела у комбинацији са сосом од боровнице је стварно пун погодак. Лаган укус, сладак због меда, освежавајући због боровнице, а моцарела сама по себи квалитетна и сунђераста, баш како треба. Мала количина црвеног вина, и бадем у траговима, искрено, те листиће нисам ни осетио. Оцена : 4/5, због изостанка укуса бадема.

Потаж : избор је пао на потаж од спанаћа са сусамом (спанаћ, црни лук, сусам)

Настављајући даље у slow food маниру, потаж који смо добили је јако интересантан : фино декорисан, у тањиру који је леп за око, уз посудицу са крутонима. Лепа привлачна светло зелена боја (спанаћ/брашно) и златно браон крутони који нису претврди. Укус је сада већ постао мало интензивнији - спанаћ се баш лепо осећа, а температура супе је таман како треба, "зимска" за загревање :) Крутони су такође дали посебан шмек и допринели свеукупном уживању у укусу. Оцена : 5/5, све је заиста сјајно.

Након потажа стижу и главна јела, праћена хлебчићима из рерне.

Хлебчићи из рерне : Јако интересантна креација ове кухиње.

Јако су укусни, свеже подгрејани уз премаз мало уља преко. Сусам преко њих. Троугластог облика, који је интересантан и није досадан. Укус је јако леп, ваздушаст, са карактеристичним мирисом свежег белог хлеба. Јако ценим ресторане који доносе гостима свеже подгрејан хлеб. Оцена : 4/5, уз сугестију да уведу и друге врсте хлеба осим белог (ражани, црни, кукурузни...)













Два главна јела за која смо се одлучили :

1) Бифтек са сосом од семенки бундеве (Бифтек, семенке бундеве, тиквице, шаргарепа, плави патлиџан, црвени лук, целер, коморач, чери парадајз и паприка).

Сама изведба овог јела је јако лепа - фино декорисано, месо са једне стране, преливено сосом, и гриловано поврће са друге стране - не можете омашити :) Сам бифтек је јако сочан, можда мало премало печен за наш укус, али тотално освежавајући баш због тога. Парче је баш издашно и велико. Преко њега сос од семенки бундеве јако интензивног укуса, онако некако загаситог.

Јако се лепо уклопио са месом, и сматрам да је добар избор, поготово што се ова комбинација баш и не среће у ресторанима често. Поврће је класично гриловано, уз похвалу за лук, који је изгрилован таман толико да се не осећа сувоћа, већ пун укус лука, са примесама грила мммм :)
Тиквице, печурке, паприка, мање више класика, добра, и не треба је мењати. Оцена 4/5, из разлога што је конобарици промакло да нас пита како желимо да бифтек буде печен, али јој је опроштено јер је била заиста дивна према нашој беби од 4,5 месеца, па је чак и држала и анимирала док смо јели главно јело - заиста за сваку похвалу, и вредно спомена. Самим тим из кухиње добили default - бифтек који је сочан и укусан, али не у потпуности по нашем укусу, јер ми волимо мало боље печен, далеко од тога да не ваља - ко је навикао на такав, одличан је!

2) Чили бифтек (Бифтек, кукуруз, паприка, црни лук, парадајз, фефероне, црвени пасуљ), а добићете и гратис пиринач који није на списку :)

Да почнем од свеукупног изгледа у презентацији овог јела : искрено, не свиђа ми се, мислим да се може сервирати на много креативнији начин. Некако је маса превише "замешана" и "хомогена", па се из прве не може ни наслутити да је реч о бифтеку јер је ситно сечен, на коцкице. Да ми је неко ставио ово јело испред носа без да знам шта је у питању, одговорио бих му "то су оне сардине са кукурузом, паприком, пасуљем, из конзерве". Но добро, кувару остављамо да распали своју машту до наше следеће посете, а сада конкретно о јелу : Бифтек је савршен. Мекан, софтан, укусан. Сос такође урађен са правом мером укуса, уз егзотику коју додаје кукуруз.. На један тренутак сам помислио да сам у Мексику.. Баш тамо воле ове комбинације: паприка, кукуруз, чили и пасуљ. А право да Вам кажем, такав је утисак остао до краја :) дефинитивно је инспирација за ово јело дошла са оне стране Атлантика :) Сос је средње густине, фефероне "пале" непца, и одушевљавају све поклонике љуте хране (међу којима сам и ја). Све у свему, за неког ко воли љуто, ово је прави избор у овом ресторану. Оцена : 4/5, због визуелног доживљаја од кога се очекивало нешто више.

Дошло је време и за дезерт : одлучили смо се за Чоколадни тарт (плазма, чоколада, сос од вишања, кугла сладоледа, кугла шлага)

Већ сам помишљао да ће ова чоколада задати дефинитиван нокаут мом стомаку, али на моје изненађење, није, баш је некако легла после свега! Колач је фино направљен, а шлаг и сладолед просто "освежавају" и доста ублажавају јачину саме чоколаде и плазме које су доста јаке, што је по мени лепо избалансирано, имајући у виду да десертом углавном затварате причу и не желите тежак осећај у стомаку. Ја бих можда експериментисао, па бих уместо класичне кугле ваниле, направио сладолед од лимуна, поморанџе, или нечег сличног) Све у свему, плазма је плазма, чоколада је финог укуса, сладолед освежава и шлаг поклапа целу комбинацију, те чини да овај десерт од мене добије оцену 5/5. Заиста немам замерки.

Љубазност особља је нешто што јако ценим. А посебно поклањање пажње, и одвајање времена за госта. У овом ресторану добили смо много више од очекиваног, и заиста, свака им част, сви су били насмејани и љубазни, и добро информисани о томе шта нуде. Оцена 5/5.

О ентеријеру сам већ мало писао на почетку, али да напишем још коју реч. Осврнућу се на доњи део локала, у коме смо ми били, и који се разликује од горњег једино по осећају мало интимније атмосфере.

WC је чист, модеран, уредан. Неутралног мириса, нит смрди нит мирише :) Можда би било лепо убацити неку мирисну ноту у виду камења или макар спреја. За овакав тип ресторана, ја сам очекивао да постоји још нешто - у мушком делу сам виђао креме за руке, дезодорансе, и слично. Овде то није случај, али мислим да би много добили на утиску уколико би ово убацили. Остатак ентеријера је јако пријатан, модернистички, са великим ЛЕД ТВ-ом, на коме се врти 24h Kitchen :) Оцена ентеријера : 5/5, јер, ово што сам навео је само сугестија да би се људи још више одушевили, али овако како је тренутно, исто је изнад просечног ресторана наше престонице.

Наше лагано путовање се овим и завршава. Закључак који бих извео је, јако фин ресторан, у сваком случају вредан Ваше пажње, који има шта да понуди, и који се може развијати само на боље, правац у којем су кренули је добар! Вреди напоменути да радним данима имају и "дневни мени" који је јако креативан и здрав пре свега, па ако сте у журби, можете појести нешто здраво за мање пара од цене биг мек оброка на Зелењаку. Све у свему, ми ћемо се у овај ресторан сигурно враћати, јер је однос цене и квалитета на завидном нивоу!