Bela vila - Kikinda (11.01.2014)

Име ресторана : Бела вила
Адреса : боље да не знате, Кикинда
Телефон : не
4sq : http://4sq.com/mHxhCn

Мали предговор.. Пре пар дана одлучили смо да се упутимо мало у Банат, конкретно до Кикинде. Никад тамо нисмо били, па нам је било интересантно да истражимо још један градић на северу Србије. Наравно, очекивали смо и да се изненадимо лепим оброком у неком локалном ресторану. С обзиром да нисмо имали познанике који би нам препоручили адекватно место, за помоћ при избору ресторана сам користио апликацију Foursquare. На моју велику жалост, у целој Кикинди, изашло је само пар резултата (типа 3-4) тако да смо се мало разочарали, али нам је то и олакшало потрагу за кулинарском авантуром. Одлучили смо се за ресторанчић пицерију "Куфињица", међутим, при доласку на то место, схватили смо да немамо могућности да тамо ручамо - иако је било крцато, исто тако је било мало и загушљиво место, тако да са Нином од 6 месеци тамо никако нисмо могли да одемо. А штета, давало је позитиван утисак, а и попуњеност нешто говори за себе. Настављајући Светосавском улицом, дошли смо до наше резервне варијанте - ресторана хотела "Бела вила"

У међувремену стигли смо да погледамо и њихов веб сајт који их је описивао, цитирамо са сајта :

"Više od deset godina restoran Belavila predstavlja kultno ugostiteljsko mesto u gradu. Objekat je pogodan, ne samo za intimna druženja, već i za poslovne sastanke.

Belavila je postala mesto okupljanja elite!"

Ово је заиста обећавало :) При уласку у локал, дочекао нас је заиста љубазан конобар, сместио нас далеко од пушача, додуше није ни било пуно људи, так да се све чинило идеално... Први утисак, амбијент није баш "елитни", а гости још мање (хаха). Ево те Кикиндске "елите" :

Надам се да сте се и Ви слатко насмејали, но добро, можда у Кикинди стварно нема боље, те је ово врхунац угоститељства :)

Брзи поглед на мени, и одмах смо застали код дела који је нудио дивљач - рекао сам у себи, "сјајно, ово не може да се једе свуда, ТО!", међутим, конобар нас је врло брзо спустио на земљу речима да тих јела немааа.. Ок.. У међувремену нас је једно пар пута питао шта желимо за пиће, иако ја у принципу не бирам пиће пре него што се одлучим за јело. Питали смо за домаће, добро вино, међутим понуђена нам је флаширана "Ждребчева крв" - социјала. Одустали смо од вина, и на крају се одлучили за класику, где ваљда не може да се погреши : кока кола, стек "Естерхази" и телетину испод сача, шопску салату и лучене љуте папричице. Љубазност конобара нас је још одржавала да не одемо, али и глад, јер ништа нисмо јели и били гладни као вукови. 

Ускоро су нам послужене салате : 

- Шопска салата којој је нешто "фалило", била је некако премала, и сва некако "збрзана", такав утисак смо стекли

- Љуте лучене паприке у уљу - нисам желео да будем непријатан и безобразан, па сам се суздржао од смеха док се конобар није окренуо, али, слика говори више од 1000 речи :

 ШТА ЈЕ ОВО? :))))) Кувар се потрудио да очисти паприке, а уз то, није уклонио најважнију ствар - семенке. Од уља нема ни "У", од белог лука тек.. Декорација је прави ХИТ, ово у животу нисам видео ! 

Ипак смо остали храбри па смо сачекали и главна јела :

Стек "Естерхази" - описан у менију као свињска шницла са преливом од павлаке и шаргарепе - заиста је звучало прелепо, и мислио сам да ћу добити нешто јако укусно и лепо. Добио сам ОВО:

Зелена салата - на моје изненађење није била бајата, помфрит који је био препечен, сув и тврд као камен, ХЛАДАН кукуруз и нека кугла од гриза (????), испод шницле прекувани рижото, и на крају шницла која је преливена сосом од "павлаке и шаргарепе" - сос је био одвратно слан, са превише брашна, павлаке је било, у неким траговима, а шаргарепа која је ваљда требало да буде блендирана са сосом је дошла у облику ренданих штапића - без термичке обраде уопште! Шницла је била хладна и жилава као камен, а ова декорација од мирођије преко смешна. Шта рећи - јео сам колико сам могао на силу, јер сам био невиђено гладан.

Телетина испод "сача" - да ја Вама кажем, ово "С" од Сача није видело. Класичан телећи бут, издинстан односно откуван, без имало укуса, са малтене идентичним сосом који је дошао уз Естерхази - и декорација је идентична - хладан грашак и кукуруз, фамозна кугла од гриза, и мало шаргарепице - једном речју - ОДВРАТНО !

 После 5 минута борбе и покушаја да презалогајимо бар мало хране која ће нас држати до Београда, нисмо могли више да издржимо, и затражили смо рачун. Конобар нас је гледао као да смо пали с Марса и питао "јел све у реду", на шта сам му ја рекао "Вама свака част на услузи, јако сте љубазни, али кухињу треба да је срамота ових јела које избацује. Ако је ОВО најбоље што Кикинда може да понуди, то је страшно." Конобар је само слегнуо раменима, наплатио 1.990 динара колико је износио рачун, и без речи извињења нас љубазно испратио из ресторана. Страшно. Остали смо без текста, нисмо знали да ли да се смејемо или да плачемо.

По доласку кући, "прогуглао" сам мало о овом ресторану, и имао шта и да видим...

Георгије са сајта "добра клопа" је искоментарисао следеће :

Povodom svadbene proslave imali smo priliku da posetimo "elitni" restoran, ali malo je to udaljeno od iste reci. Sala je prenatrpana sa stolovima i stolicama,neukusan raspored stolova, kao tezge na pijaci, prolaz izmedju stolova ocajan, jelo?? Bruka (meni isti od kada je restorana, pohovan sir, pecurke i dzigerica, karadjordjeva i restovan krompir sa graskom, na kraju neko rolovano meso, sve se dobija na mrc), mesta za igru "O", muzika tu i tamo. Imali smo prilike da u istom mesecu (septembar) proslavljamo svadbu u restoranu NARCIS u Lestane (BG), KESTEN Futog. Ovo u Kikindi je samo bleda kopija ELITNOG restorana. Bili smo tu prvi put i ne bi imali zelju za drugom posetom.

Овај ресторан има чак и своју далеку историју, па су га помињали у новинама "Блиц" 29.10.2008 године -  ни мање ни више, потровали су људе :

KIKINDA - Rezultati hrane koju su radnici jeli pokazuju da u namirnicama ima bakterija stafilokoka i ešerihije koli - rekla je juče dr Dragica Injac, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje, povodom trovanja hranom 13 radnika „Baninija” u restoranu „Bela vila”. Neki od 13 radnika druge smene fabrike „Banini” posle toplog obroka proveli su 24 sata na Infektivnom odeljenju kikindske bolnice i potvrdili da su za ručak imali pileće batake sumnjivog izgleda i ukusa.

Мислим да речи више нису потребне - 

БЕЖ`ТЕ ОД ОВОГ РЕСТОРАНА ДАЛЕКО КОЛИКО ВАС НОГЕ НОСЕ !

Forma (04.01.2014)

Име ресторана : Форма

Адреса : Савски кеј бб (блок 70)

Телефон : ?
4sq : http://4sq.com/165mG5w

Овај ресторан смо сасвим случајно запазили, шетајући Савским кејом, у блоку 70. Привукла нас је њихова реклама у коме се нуде права домаћа јела, Српске кухиње, по атрактивним ценама. 

На самом почетку осетили смо гостиљубивост и љубазност конобара, који нам је помогао да спустимо Нинина колица, и сместио нас у мирнији део иначе малог ресторана.

Ентеријер ресторана је тотална супротност од атмосфере просечне националне куће, но то нам није сметало нимало.

Поглед на јеловник указивао нам је на интересантну и углавном класичну понуду националних специјалитета : ту су била кувана јела, јела са роштиља, јела по поруџбини, печења, и риба. Избор пића је стандардан. У краткој причи са конобаром, понуђен нам је специјалитет који се ретко где налази, а у питању је изузетно квалитетан телећи бубрежњак. Ипак, мени се јако јела карађорђева шницла, а Бојана је изабрала димњени пилећи батак.

Пре сервирања супе, добили смо леп поздрав из кухиње (док се кувер не наплаћује!), пројице са крем сиром, савршена комбинација, и јако укусна!

Пре главних јела, одлучили смо се за једну порцију телеће чорбе која је била заиста импресивне величине, и да смо наручили две, дефинитивно не би могли да поједемо обе, а камоли да сачувамо места за главно јело :) Чорба је била једна од најбољих које смо јели у протеклом периоду - фине густине, без масти која иначе прати овакве чорбе, и са заиста великом количином квалитетног меса! Заиста сјајно!

Убрзо затим, дошла су на ред и главна јела :

Димњени пилећи батак уз комбинацију витаминске салате, поново, у гурманској величини која би подмирила јако гладне особе :) Сам пилећи батак је био баш по мери печен, споља хрскав а унутра мекан и сочан. Димљено месо се осећало баш у мери како треба. Уз батак је стигао и домаћински кромпир печен у свежем уљу. Једина замерка је изостанак неке интересантне декорације, за коју је било места на тањиру, али је за дивно чудо изостала, односно пратила је старомодна и досадна декорација од зелене салате и мало купуса - по мени минус, који треба да се мења.

Да пређемо и на друго главно јело - Карађорђева шницла. Поново, порција импресивне величине, и уколико нисте много гладни, двоје је може поделити без проблема. Филе је био печен целом дужином равномерно, а омотач од презли и јаја је био дупло уваљан тако да је био чврст и укусан. Кајмак у средини је лепог благог укуса, и у довољној количини. Тартар сос није био домаћи, али је био укусан. Заиста, јело без замерке, врло укусно и сочно. На жалост, и ово јело је прошло без декорације која му доликује, и опет смо добили парче зелене салате са купусом :(

Треба напоменути да ни једно ни друго јело нисмо успели да савладамо до краја, а и желели смо да сачувамо простора за дезерте који су обећавали, тако да смо добар део обе порције тражили да нам запакују.

Уследио је десерт. Бојанин избор је пао на Јафа колач, а мој на баклаве. Могло би се рећи да је десерт одличан, Јафа колач заиста освежава и у правој мери је сладак, док су баклаве богато филоване орасима, нису суве, и софтане су.

Могло би се рећи да смо из овог ресторана изашли апсолутно сити и задовољни, и да је испунио сва наша очекивања, почевши од заиста љубазног особља, лепе и квалитетне хране и дивног зимског амбијента на Сави. ПРЕПОРУЧУЈЕМО !